U ovom broju donosimo tri tematski različita istraživanja, od kojih je najnovije ono koje se odnosi na javnu potrošnju u Srbiji.
U septembru 2009. godine saopšteni su rezultati istraživanja Svetske banke o javnoj potrošnji u Srbiji pod nazivom Kako sa manje uraditi više. Istraživanje je obavljeno za Ministarstvo finansija Republike Srbije, a zasniva se na nalazima misija koje su posećivale Srbiju u periodu od decembra 2008. do maja 2009. godine. Cilj izveštaja je da ukaže na mogućnosti za ograničenje rasta rashoda, ali bez žrtvovanja kvaliteta usluga u javnom sektoru. Najveću pojedinačnu stavku u državnim rashodima čine penzije, koje su u 2008. godine predstavljale trećinu javnih rashoda. Jedan od osnovnih zaključaka istraživanja odnosi se na nužna stroga ograničenja državnog budžeta sledećih godina usled negativnog delovanja svetske ekonomske krize na privredu Srbije.
Krajem juna 2009. godine saopšteni su rezultati istraživanja Dekada i položaj Roma u Srbiji koje je za potrebe Romskog centra za demokratiju iz Valjeva sprovela agencija Argument iz Beograda. Projekat je imao za cilj formiranje distribucione mreže za širenje informacija o aktivnostima u vezi sa Dekadom Roma, kojom bi se obuhvatilo najmanje 40.000 romskih porodica u Srbiji. Rezultati istraživanja pokazuju da je više od polovine Roma nezaposleno i živi u veoma lošim stambenim uslovima. Mladi Romi (do 35 godina starosti) imaju u proseku najniži nivo obrazovanja, a poverenje Roma u gotovo sve institucije je veoma slabo.
Krajem maja 2009. godine saopšteni su rezultati istraživanja javnog mnjenja o nejednakosti i diskriminaciji u Srbiji koje je sprovela agencija Strategic Marketing. Istraživanje je obavljeno za potrebe projekta Podrška sprovođenju antidiskriminacionog zakonodavstva i medijacije u Srbiji, koji se realizuje u saradnji Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, uz finansijsku podršku Evropske unije. Rezultati pokazuju da najveći broj građana Srbije (skoro 90%) zna šta je diskriminacija, te da je smatra negativnom pojavom. Iako blizu dve trećine ispitanih građana smatra da je u Srbiji diskriminacija veoma ili u priličnoj meri prisutna, građani uglavnom nisu zainteresovani za bolje informisanje o problemima diskriminacije. Većina građana smatra da smanjenje diskriminacije ne treba da bude prioritet države.
Ključne reči: javna potrošnja, finansijska kriza, položaj Roma, Dekada Roma, diskriminacija, javno mnjenje.
Pripremljeno u Redakciji PREGLEDA-RS
