Oktobra 2009. predata je u štampu knjiga pod naslovom Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji, koja je rezultat je dvogodišnjeg rada istraživača i saradnika Centra za civilno-vojne odnose. U njoj su skupljeni i predočeni podaci i nalazi do kojih se došlo tokom realizacije projekta Mapiranje i monitoring reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Istraživanjem je obuhvaćen period od 5. oktobra 2000. godine do kraja 2008. godine. Međutim, 2006. godina izabrana je kao nulta tačka od koje je meren i ocenjivan napredak u reformi sektora bezbednosti u Srbiji, pre svega stoga što je Srbija tek posle osamostaljenja Crne Gore i usvajanja svog Ustava (2006) preuzela potpunu nadležnost nad zatečenim sektorom bezbednosti i njegovim akterima.
U ovom broju donosimo rezime drugog odeljka ovog istraživanja[1]. Činjenice i indeksi u ovom rezimeu odnose se na period do kraja 2008. godine. (Celovit prikaz sistema, promena i stanja u ovom sektoru, uključujući i promene u 2009, Redakcija planira za jedan od narednih brojeva, imajući pre svega u vidu da su krajem oktobra 2009. usvojene strategije o nacionalnoj bezbednosti i o odbrani, kao i nekoliko zakona iz ove oblasti).[2]
Glavni nalazi istraživanja predstavljeni su kroz tri analizirane dimenzije: (1) demokratsko upravljanje (2) efikasnost i (3) efektivnost. Takođe, nalazi i ocene predstavljeni su i (1) indeksima demokratskog upravljanja i (2) indeksima reformisanosti.[3]
Ključne reči: vojska, policija, bezbednost, državni organi, indeksi reformisanosti, demokratsko upravljanje
PREDRAG PETROVIĆ, koordinator za istraživanja u Centru za civilno-vojne odnose, Beograd
Recenzija: dr Miroslav Hadžić, profesor Fakulteta političkih nauka
[1] Glavne nalaze na osnovu izveštaja članova istraživačkog tima sažeo je i izradio Predrag Petrović, koordinator za istraživanja u Centru za civilno-vojne odnose, Beograd, a za potrebe ovog prikaza autoriozovao je ovaj rezime. ( Originalni naslov odeljka glasi:" Nalazi, indeksi i preporuke")
[2] To su novi zakoni o: civilnoj službi, o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica republike Srbije, o Vojnobezbednosnoj agenciji, i o Vojnoobaveštajnoj agenciji, kao i izmene i dopune dva zakona - o Vojsci Srbije i o odbrani.
[3] Istraživački tim je na početku imao ambiciju da na osnovu analize prikupljenog empirijskog materijala razvije postupak za redovno nadgledanje i merenje dometa reforme. Stoga je sebi bio postavio zadatak da za te potrebe kreira Indeks reformisanosti sektora bezbednosti (IRSB).Pokazalo se, međutim, da u ovoj fazi istraživanja nije bilo moguće izraditi jedinstveni Indeks kojim bi bio obuhvaćen ceo sektor i svi njegovi akteri. Prva je poteškoća nastala zbog nemogućnosti da se ustanove istovetni indikatori i primene isti postupci za precizno beleženje vrste, obima, smera, sadržaja i dometa promena u četiri grupe raznorodnih aktera: (1) državni akteri koji koriste silu, (2) državni akteri koji ne koriste silu, (3) nedržavni akteri koji koriste silu i (4) nedržavni akteri koji ne koriste silu. Eventualne promene su, doduše, mogle biti praćene duž svake od predočenih dimenzija, ali one nisu mogle biti metodološki korektno merene i ocenjivane po istovetnim kriterijumima. Zbog toga je Istraživački tim odlučio da u ovoj fazi izradi i primeni zasebne indekse za svaku od grupa aktera.
