Kroz Srbiju prolaze dva evropska saobraćajna koridora - kopneni koridor X i rečni koridor VII koji povezuje 10 evropskih zemalja koje izlaze na plovni deo reke Dunav. Od granice sa Mađarskom do Beograda, Dunav teče praktično paralelno sa trasom evropskog autoputa i železničke pruge, što taj prostor čini izuzetno vrednim i značajnim sa privrednog i svakog drugog stanovišta. To potvrđuje i činjenica da su u periodu 2001-2009. na prostoru uz Dunav i u njegovim rubnim delovima strani investitori investirali oko dve trećine od svih stranih investicija u Srbiji.
Dunavski bazen je jedan od dinamičnijih delova Evrope, posebno posle puštanja u saobraćaj kanala Dunav-Majna i njegovog povezivanja sa rekom Rajnom, početkom 90-tih godina prošlog veka. Potencijali vezani za koridor VII bili su intenzivnije korišćeni do početka 90-tih godina kada su rečni brodari Srbije bili na drugom i trećem mestu po broju plovila na Dunavu (1950 - 1980. godina). Početkom 90-tih godina, kada je došlo do oružanih sukoba, građanskog rata, raspada SFRJ i zavođenja sankcija - obustavljen je međunarodni saobraćaj brodara Srbije Dunavom. Sredinom 90-tih godina plovidba srpskih brodara je obnovljena, da bi u 1999. godini, posle agresije NATO i rušenja mostova na Dunavu, bila ponovo potpuno onemogućena sve do uklanjanja bombi, eksplozivnih naprava i izgradnje mosta ,,Slobode" u 2005. godini.
Poslednjih godina obim usluge meren tone-kilometri iznosi oko 1,6 mlrd/tkm što je za oko 50% manje nego u 1990. U 2007. godini brodarske kompanije posedovale su oko 350 plovila u eksploataciji od kojih je većina starija od 40 godina. Domaći putnički saobraćaj praktično ne postoji, a broj inostranih brodova za prevoz turista koji pristaju u beogradskoj luci stalno se povećava. Plovni deo reke Save malo se koristi, a još manje mreža kanala u Vojvodini vezana za Dunav i Tisu. U Srbiji postoji 11 značajnijih teretnih rečnih luka i veliki broj malih pristaništa u kojima se godišnje pretovari oko 6,5 miliona tona robe (2006).
U dunavskom bazenu, osim prevoza razvijene su i mnoge druge vrste delatnosti, posebno brodogradnja i remont rečnih brodova, turizam i proizvodnja energije. Srbija ima više od 10 brodogradilišta na Dunavu, Savi, Tisi, Tamišu, Begeju i kanalima DTD koja grade i remontuju brodove i za velike inostrane kompanije.
Srbija još uvek u maloj meri koristi potencijale unutrašnjih plovnih puteva, posebno Dunava, imajući u vidu dužinu unutrašnjih plovnih puteva od oko 1700 kilometara. Lučki kapaciteti su iskorišćeni sa oko 30%, a rečna flota je zastarela. Linijski putnički saobraćaj u Srbiji ne postoji, a intermodalni transport robe je u začetku.
U delatnosti saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima, krajem 2008. godine, bilo je zaposleno oko 900 ljudi i još oko 800 u delatnosti rada luka i pristaništa. Ukupni prihodi od saobraćaja i usluga u 2007. godini iznosili su oko 2,6 milijardi dinara ili oko 48 miliona dolara, od čega su devizni prihodi iznosili oko 22 miliona, uz pozitivan saldo od oko 12 miliona. Bruto domaći proizvod vodnog saobraćaja u 2007. godini iznosio je 889 miliona dinara ili 15,2 miliona dolara, a devizni prihodi iznosili su 21,3 miliona dolara.
Ključne reči: Dunav, Sava, Tisa, plovni putevi, luke, prevoz, prevozna sredstva, promet
Dunav je, posle Volge, druga reka po dužini na evropskom kontinentu - od njegovih 2850 kilometara plovno je 2411 km u međunarodnom saobraćaju. Hidrografsku mrežu sliva Dunava čini 120 pritoka, a neke od najvećih se ulivaju u Dunav upravo na teritoriji Srbije: Sava, Drina i Tisa.
Kao Koridor VII, Dunav predstavlja važnu saobraćajnicu, posebno posle otvaranja plovnog puta Rajna-Majna-Dunav (1992). Dunav povezuje Crno more sa industrijskim centrima zapadne Evrope i lukom u Roterdamu. Iako dominira teretni, na Dunavu je prisutan i putnički saobraćaj, pre svega veliki putnički rečni brodovi - kruzeri za prevoz turista. Pored toga, Dunav sa svojim pritokama i mrežom kanala u svom slivu ima veliki značaj i za razvoj drugih privrednih delatnosti: poljoprivreda, proizvodnja električne energije, brodogradnja, ribarstvo, građevinarstvo, hemijska i naftna industrija, rudarstvo, itd. Na konferenciji u Beogradu, održanoj 1948. godine, sedam podunavskih zemalja potpisalo je Sporazum o režimu slobodne plovidbe Dunavom (Beogradski sporazum). Ovim sporazumom osnovana je i Dunavska komisija radi održavanja i poboljšanja uslova slobodne plovidbe. |
Autor: MIODRAG TRAJKOVIĆ, Republički zavod za razvoj, mr SVETLANA MITROVIĆ, Ekonomski Institut, Beograd i ILE KOVAČEVIĆ, glavni i odgovorni urednik, Pregled-RS
Recenzija: dr Zoran Radmilović, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu (u penziji) i Žaneta Ostojić, Plovput, Beograd, direktor
